Jednog, sasvim običnog dana šetajući Orijenom

Vreo dan  na morskoj obali zamenili smo odlaskom na planinu. 11.septembar 2011....

Od kotorske pošte smo autima otišli do stare austrougarske pekare na Crkvicama, na 1080 metara visine. Iako u ruševinama ova zgrada i sada deluje impozantno.

Do Orjenskog sedla smo išli što prečicama, što odlično markiranom stazom, a najvećim delom očuvanim kolskim putem, starim preko 100 godina. zadivljijuće je kako je taj put u dobrom stanju, mogao bi odmah da se asfaltira, srećom neće, bar se nadam, ostaje ovaj iskonski mir!

U početku idemo kroz gustu šumu tankih bukvi, kasnije nastaje kameniti predeo a pred Sedlom se pojavljuju džinovski planinski borovi - munike.

U domu koji se uspešno renovira, došekao nas je Nikola iz SUBRE, prijala je kafa, i sa nama je produžio do  vrha. Sa Zubačkog Kabla, 1894 metra visokog, videli su se obližnji vrhovi, a Nikola nam je pokazao šta se pri boljoj vidljivosti može videti, uključujući i ostrvo Mljet U svakom slučaju lep je osećaj biti na vrhu najviše planine kraj mora.

Stazu od doma do vrha napravio je general Varešanin krajem 19. veka, delimično je očuvana, za potrebe izlaska na vrh princa Rudolfa. može se reći daje ovo najstarija uredjena planinarska staza u ovim krajevima.

Silazak sa vrha smo iskoristili za slikanje ogromnih borova - munike, Austrougari su ga zvali i pancir - bor. Stvarno neverovatni oblici, nažalost dosta ih je sstradalo od groma i požara.

Na rastanku kod doma Nikola nas je počastio rakijom, a spuštanje ka Crkvicama ulepšavao je divan pogled na severoistok, na divlju i besputnu Reovačku Gredu, podseća na durmitorski Lojanik. I u tom bespuću provedena je markacija do vrha Pazue.

Vreme je bilo lepo, išli smo osojnom stranom, sunčano i ne mnogo toplo, pa smo bez problema prešli 26 kilometara, savladali visinsku razliku od 1050 metara, proveli 10 sati na divnom planinskom vazduhu.

Na završetku ture hladno pivce u Dragalju je baš prijalo, naviknut na budvanske cene iznenadio sam se koliko je jeftino!

U mladjanom društvu Sandre, Dragana, Pjera, pa hajde i Nikole, moja supruga Gordana i ja kao daleko stariji, osećali smo se vrlo ugodno, hvala!

Bogoljub Janković, PD POBEDA Beograd